Finalni dan Lige šampiona amatera doneo je mnogo uzbuđenja, a četiri najbolje ekipe borile su se za šampionsku krunu. U polufinalu su snage odmerili Čekićari i Bubuleje, odnosno Dunavska i Mornar.

Čekićari su sigurnom igrom savladali Bubuleje rezultatom 2:0 i tako obezbedili plasman u veliko finale. U drugom polufinalnom susretu, Dunavska je ubedljivo slavila protiv Mornara sa 5:1 i zakazala borbu za titulu protiv Čekićara.

Na terenu broj 1 odigrano je prvo polufinale plej-ofa između Dunavske i Mornara. Svi oni koji su zakasnili svega nekoliko minuta na početak meča već su propustili mnogo, pošto je već u trećem minutu rezultat bio 1:1.

Nakon furioznog početka usledila je otvorena i sadržajna utakmica, sa prilikama na obe strane. Ipak, Dunavska je do odlaska na odmor uspela da preuzme kontrolu i stekne prednost, koju je u nastavku dodatno uvećala.

Pri rezultatu 3:1 Mornar je pokušao da se vrati u meč igrom bez golmana, sa igračem više u polju, ali taj rizik nije doneo željeni rezultat. Dunavska je iskoristila ostavljen prostor, postigla još dva pogotka i ubedljivom pobedom od 5:1 overila plasman u veliko finale.

Na drugom terenu odigran je duel Čekićara i Bubuleja.
Bubuleje su u ovaj susret ušle značajno oslabljene neigranjem Radića, jednog od najboljih golmana lige. Njegovo mesto među stativama zauzeo je kapiten Bačer, koji je kapitenski odgovorio zadatku. Upisao je nekoliko dobrih intervencija, požrtvovanih uklizavanja i odbrana, i sa gola diktirao igru svog tima.
Nakon početnog ispitivanja snaga i ravnopravne igre, na odmor se otišlo bez golova. Nastavak je doneo više uzbuđenja. Mrežu Bubuleja prvi je zatresao mladi Jonjev. U želji da dođu do izjednačenja, Bubuleje su zaigrale znatno ofanzivnije i ostavile više prostora u odbrani. To su Čekićari iskoristili iz kontre, kada je Oprijan snažno šutirao ka drugoj stativi, a kapiten Bajin hrabro utrčao ispred gola i grudima skrenuo loptu u mrežu za konačnih 2:0 i tako rastužio ekipu Bubuleja koja je pokazala možda i najviše u regularnom delu lige.

Veliko finale na terenu broj 1 donelo je duel Čekićara i Dunavske
Dunavska je u odlučujući meč ušla značajno oslabljena. Zbog povreda na finalnom danu nisu igrali kapiten Mijić i iskusni Blanuša,koji su iskoristili priliku da sa svojim navijačima naprave kvalitetan Hydration break, a da problemi budu još veći, u polufinalu se povredio i Vidaković, koji takođe nije mogao da pomogne svojoj ekipi u borbi za trofej. 

Čekićari su od samog početka ušli silno motivisani i delovali znatno svežije i odlučnije od rivala. Takav pristup brzo im je doneo kontrolu nad utakmicom, a na odmor su otišli sa velikih 2:0.

Oba pogotka u prvom poluvremenu postigao je Jonjev. Posebno atraktivan bio je njegov drugi gol, postignut u samom finišu prvog dela igre, koji je Čekićarima doneo dodatno samopouzdanje, a ekipu Dunavske u pravo vreme dodatno izbacio iz ritma pred odlazak na odmor.

U nastavku je Dunavska pokušala da se vrati u utakmicu igrom sa igračem-golmanom, ali je takva taktika ostavila mnogo prostora u odbrani. To su Čekićari iskoristili, pa je Tuba pogotkom sa više od pola terena zatresao praznu mrežu i praktično rešio pitanje pobednika. Dunavska je u samom finišu uspela da postigne počasni pogodak za konačnih 3:1.

Pet sezona čekanja konačno je došlo kraju. Da li je prošlo brzo ili je trajalo čitavu večnost, najbolje znaju upravo Čekićari. Tokom prethodnih godina više puta su pokazivali da imaju kvalitet za sam vrh, često završavali regularni deo sezone kao najbolji, ali je završni korak ka šampionskoj tituli uvek nedostajao.

Put Čekićara do šampionske titule bio je sve samo ne lak. Sezona je počela na najgori mogući način – sa četiri uzastopna poraza. Povrede i kadrovski problemi ozbiljno su uzdrmali ekipu, pa je malo ko tada mogao da pretpostavi da će upravo oni na kraju podići pehar.

Međutim, kako je sezona odmicala, Čekićari su zbijali redove, podizali formu i iz utakmice u utakmicu izgledali sve bolje. Regularni deo prvenstva završili su na sedmom mestu sa 15 osvojenih bodova, što im je bilo dovoljno za plasman u plej-of.

A onda je usledilo njihovo pravo lice. Kao što su prethodnih godina pokazali da znaju kako se osvajaju kup takmičenja, tako su ovoga puta briljirali i u plej-ofu. Redom su padali rivali, a pobedama nad Bubulejama u polufinalu i Dunavskom u finalu konačno su stigli do trofeja koji im je godinama izmicao. Posle dva osvojena kupa, Čekićari su konačno osvojili i ligu, potpuno zasluženo zaokruživši najuspešniju sezonu u istoriji.